Menu
RSS

Raspad sistema i budućnost održive ekonomije

U petak 21. juna 2024. godine elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine doslovno se raspao. I nestalo je struje. Raspad sistema je krenuo iz Albanije, a potom je preko Crne Gore stigao u BiH i dijelove Hrvatske. U posljednjih par dana mnogi su bh. stručnjaci komentarisali taj raspad sistema, pa je čak i Nezavisni operator sistema (NOS) BiH dao odgovarajuće informacije o tome. Međutim, u tim obrazloženjima čule su se brojna obećanja tipa moramo, trebamo, možemo i tako dalje, dok su samo rijetki ukazali na zaista važne činjenice koje trebamo naučiti iz ovog kolapsa.

Elektroenergetski sistem BiH sastavni je dio jedinstvenog prenosnog sistema kontinentalne Evrope, ponosno ističu bh. institucije. Kada bi se posmatrala samo ova činjenica moglo bi se lako zaključiti da je BiH već sada dio EU. Međutim, nažalost, to joj nije apsolutno ništa pomoglo u očuvaju sistema i snabdijevanja potrošača energijom. Bh. javnost do sada nije bila toliko fokusirana na elektroenergetski sistem jer se uglavnom smatralo da BiH ima dovoljno električne energije te da su mogući manji, povremeni kvarovi, ali nikako raspad kompletnog sistema. Zato je raspad iznenadio većinu, iako postoji i nemali broj onih koji su to očekivali, pa čak i predviđali.

Raspad sistema se i mogao i morao očekivati. Zašto? Pa, prvo, zbog uvezivanja u jedinstveni energetski sistem, a drugo zbog zanemarivanja postojećih, tradicionalnih izvora energije, koje zagovara pokret zelenih. Finansirani obilno iz inostranstva preko raznih nevladinih organizacija agresivni zeleni fanatici su i u BiH počeli zagovarati takozvanu Zelenu agendu, odnosno odustajanje od fosilnih goriva poput nafte, plina i uglja.

Razlog njihove histerije je navodna borba protiv klimatskih promjena i smanjenja ugljen dioksida, uprkos tome što je više od 1.800 klimatskih naučnika iz cijelog svijeta, uključujući i dva Nobelovca, potpisalo Klimatsku deklaraciju u kojoj navode da trenutno ne postoji nikakva vanredna klimatska situacija. Ali šta znaju klimatski naučnici sa velikim iskustvom naspram plaćenih zelenih "agendaša".

Zeleni su kao alternativu fosilnim gorivima ponudili solarne panele i vjetroelektrane. Kako je BiH plodno tlo za svakakve manipulacije - a posebno strane uticaje - manija solarnih panela i vjetroelektrana očekivano zahvatila je i ove prostore. Nažalost, na štetu tradicionalnih izvora energije. Stoga je Amer Jerlagić, bivši direktor Elektroprivrede BiH, zaista u pravu kada je povodom raspada elektroenergetskog sistema upozorio u jednoj TV emisiji da krajem juna, kada je temperatura iznosila i preko 36 stepeni Celzija, elektroenergetski sistem BiH nisu spasili solarni paneli. A šta je spasilo elektroenergetski sistem BiH? Najprecizniji i najtačniji odgovor na to pitanje dala je Jasmina Bišćević - Tokić, zastupnica SDA u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH, koja je za medije izjavila: